volim te..

rekla sam ti to

konačno..

skupila hrabrosti

i

pustila vodu da isteče sa izvora

gde je zatvorena

stvarala pritisak iznutra i

pretila da me uguši...

volim te

rekla sam ti

grleći te

"u do?"

a zar ne znaš to

pitala te

sa osmehom

voliš i ti mene

rekao si

i poljubio me

htela sam

da se sakrijem

al onda

gledala te u oči

i

pustila

da se preliva

ta energija

među nama

...

tvoje oči

nebo plave

uokvirene modrom bojom okeana

rekle su

sve

što mi je

bilo

potrebno da

čujem

...

marija@ ♥ 8. mart 2010 11:07:39

.. je bila pesma na koju smo otplesali svoj prvi ples..

divno.. onda i drugi, i treći..

prošlog petka.. na svadbi moje koleginice..

onda jedna subota, upoznavanje sa njegovom mlađom sestrom, pa ragbi utakmica u pabu sa bratom mu i njegovom devojkom, i starijom sestrom, filmski festival i  držanje za ruke u bioskopu..

kako je moguće, onda,

da ja danas razmišljam o tome, da raskinem ovu vezu..

ne znam..

čuli smo se sinoć, i preksinoć, videćemo se prekosutra,

a u meni neka tuga velika kako okean...

vezala sam se, da, i to me ne čini srećnom, treba mi sloboda, treba mi to da moja sloboda ne povređuje drugoga.

ako to znaci da budem sama, tako da je to okej na sve strane, so be it.

jer..

sa N.om se nisam viđala dve nedelje, jer mi je J. rekao da ga to povređuje, da je tokom tih mesec razvio snažnu odbojnost prema N.u, prema misli na to da je on pored mene, itd.

i onda sam ja izbegavala da se viđam sa N.om, ne želeci da povređujem Džona, i shvatila da sam se našla u istoj situaciji u kojoj sam već godinama pre toga bila, i to me, ubilo u pojam.

onda je to pokvarilo lepotu onoga što sam osećala kada bih se viđala sa N.om, i to je još uvek pokvareno, narušeno, iako smo se videli preksinoć (i to sam J.u rekla ore susreta mada mi nije bilo svejedno), prvi put posle dve nedelje, kod mene, na kratko, doneo mi je neku knjigu koju je kupio za mene, koju jako volim i knjiga je btw odlična, dogovorili smo se prethodno da je to poslednji "poklon" koji će mi dati, jer je knjigu već (možete da pretpostavite) bio naručio.

i ja, sam ove poslednje dve ipo nedelje u bedaku. rekla sam Džonu da se osećam jako čudno, da ne znam o čemu se radi samo osećam da nešto nije kako treba.

tek pre neki dan mi je došlo, to, kako sam ponovo "izdala" sebe. snimila sam taj deo ličnosti koji se "vezuje", i koji onda "s pravom" "očekuje, zahteva, traži, jer nema sebe.

i zgrozila se.

J. je u subotu uveče otišao na sat vremena na neku žurku sa kolegama sa posla, zvao me odatle da mi kaže kako je strava, i da mi nekad dođemo u taj klub jer je baš ekstra.

a u meni misao, ma jbt kad me nisi zvao sad da idem s tobom tamo, ne moramo ni drugi put da idemo.

wow.

koji sh.t.

sve je to deo istog paketa, onog, koji bih da ostavim iza sebe, za sva vremena.

ali da bih prihvatila tvoju slobodu sa mirom, ne mogu da ograničavam sebe, šta god da meni lično treba.

i to je ta kvaka 22.

sa Džonom ću da se vidim najverovatnije u petak, plašim se da ću morati da mu kažem ovo što sad ovde kucam, osećam taj poriv u sebi da je suviše jak da bih mogla da ga iskuliram, ti trenuci u kojima nešto u meni samo hoće da sruši ono što nije dobro i što me ograničava i guši, o znam to tako dobro iz svog prethodnog života, znam da moje racionalno nema šanse pred tom silinom.

ono moje koje kaže, hej stani, nije sve tako crno čak daleko od toga, vidi kako je ovo bilo divno, koliko je vredno, ne odbacuj to jer ćeš se možda kajati.

ne znam... nisam baš sigurna da znam šta me je snašlo ni zašto se osećam ovako kako se osećam..

ali treba mi distanca, treba mi prostor i vreme. pauza, brejk, šta god i kako god se to zvalo.

od Džona. e jebote.

e da.

ima još jedna stvar koja me čini potištenom (pored ove priče o platanima lol...), napisala sam to u komentaru al sad znam for sure, a to je da sam bila pre cca 10 dana na kontroli, i moraću da imam još jednu operaciju, zakazanu za idući petak....  12. mart... stvarno se nadam da će ovo biti poslednja. so help me god.

pozdravlja vas, vaša

iako neraspoložena...

m

x2

............

marija@ ♥ 3. mart 2010 11:11:23

Jbt, ovaj vikend mi je bio ekstremno težak.. Nisam ni mogla da pretpostavim tako neššo..

J. je naime još u petak, nakon kod mene prespavane noći, otišao na to, trodnevno hm, logorovanje, kako već i da ga nazovem..

A ja sam posmatrala reakcije u sebi, svi oni stari strahovi i frke i nemoći i obesmišljenosti i tuge i propadanja, sve je to navalilo na mene onako hoteći samo da me sruši, i zapravo da me potpuno zakuca za zemlju, za neka dna koja odavno nisam dotakla.

Potpuno iracionalno, znam. Nema veze što mi juče nije poslao ni jednu poruku, što znam da mu je bilo ekstra (dolazi kod mene za nekih sat vremena a ja na brzinu ovo kuckam bez dakleM puno razmišljanja jer moram da izbacim ovo iz sebe pre nego što ga vidim), jutros mi je tek poslao poruku da će se vratiti ranije nego što je planirao, a u meni hladnoća, neopisiva. Neverovatno je koliko hladna mogu da budem, ma kakvi mrtvački hladna, to je malo.

odgovorila sam mu samo da mi je juče bio dan prilično bizi. i tačka. ništa. tajac. mrak.

(cim sam poslala odmah mi je bilo i zao pa sam mu odgovorila lepo, pitala kad stize  tako. kad smo se culi zvucala sam pozitivno, mislim, sto on mora da zna za moje licne frke)

jer mi jeste bio bizi. skoro sam potpuno spremila dokumanta za apdejt long term residensa, i za državljanstvo, sad još da odem do advokata da mi overi to i da pošaljem na određenu adresu i amin.,

ali nema to veze... juče su se u meni smenila sva moguća godišnja doba, a i nemoguća. od ljubavnog proleća, radosti i razumevanja i nadvladavanja situacije (to je btw jedino što me "teši" jer - ako mogu to makar i na pet minuta znači da ja to MOGU), do neke sibirske zime, zamrznutog srca, pogleda, pokreta, iako sam se na površini naizgled, jel, kretala.

Da, it is my time to cry, rekla sam sebi, šta hoćeš sad, sve ono što si lepo pričala njemu fino primeni na sebi i uoala! bingo, jel da.

zapravo, došlo mi je to kao kec na deset.

da se preispitam, da vidim da sam počela da sečem sebe radi njega, i da mi ovo nije palo lako.

da ćemo morati da razgovaramo, kud god da puklo, šta je ovo, kuda vodi, ima li smisla, jer..

nisam sigurna koliko ću moći ovako.

moraju se stvari postaviti na svoje mesto, kako treba, inače,

inače smo već sad u startu pukli. pukli ko bas, štagod to značilo, kao što smo moj dragi bivši i ja pukli, tako ćemo i nas dvoje, samo je pitanje vremena.

šta sam sad ovde sve iskucala, nemam pojma.

u svakom sučaju, pozdrav, nedeljom, marije. dve.

marija@ ♥ 21. februar 2010 18:01:00

... u kojoj se desilo puno.. u tačkicama.. ponedeljak veče, N-ova poseta meni, to sam spomenula u komentaru u prošlom postu, otvoreni razgovor o njegovim pismima, o značenjima, željama.. najviše njegovim..

utorak, J.-ov poziv, susret u libanskom restoranu, šetnja, razgovor.. o N-u, iskreno, sve..

otišli smo nakon toga do hotela, pa do mene, tu noć smo proveli zajedno..

sreda jutro, J. ostaje u mom stanu jer kreće kasnije na posao, N-ova poruka da se oseca čudno, da ima glavobolju danas ceo dan, da se pita šta mu se dešava.. nazvala sam ga telefonom, pričali smo pola sata, bio je bolje nakon toga..

ta sreda, deseti, dolazim kući i u poštanskom sandučiću zatičem dva pisma među ostalom gomilom računa i reklama, jedno, bez adrese, samo sa mojim imenom, drugo, sa poznatim rukopisom, veliko, u onom što pucketa..

prvo je od Džona, čestita mi dan zaljubljenih, piše u par reči o ljubavi.. sasvim dovoljno...

drugo, od N.-a, za mesec dana poznanstva, sa dve crvene ruže prekrštene jedne preko druge, i dve potpuno bele jastučnice, presavijene i spakovane.. osećam, ovo je previše, ne mogu to, kao da je prešao preko neke crte,  ostavljam raspakovano pismo na podu dnevne spbe, sa tom crvenom satenskom mašnom, gledamo se, previše mi je..

četvrtak veče i susret sa rafaelom, jedan predivan koncert u nacionalnom koncert holu, mariza i miris portugala, savršeno.. ispratio me do busa, pričali smo o svemu i svačemu, pozvao me da ga posetim, kupio je neke instrumente i ako želim da sviram mogu da dođem kad god..

čuejem se kad sam se vratila kući sa J.'om, pričam mu ukratko kako je bilo..

petak, smsovi sa N-om, poziv da dođem kod njega nakon posla iako mu kažem da sam umorna, kaže sačekaće me, ne moram ništa da pričam, samo da budem tu, skuvaće mi čaj i spremiti neku klopu, eto, možemo i da ćutimo što se njega tiče, pristajem.. jer moram da mu kažem neke stvari.. srećemo se na konoli stanici, odatle do jednog šoping centra gde kupujemo čaj , pa do njega, jako je blizu mog posla, penjemo se na četvrti sprat s pogledom na tramvaje i planine na jugu, bez svetla, njegov stan, ah, kakvo lepo magično mesto, sveće one visoke debele čto gore u nutrini, tiha muzika sa meka, govorim mu iskreno o mojoj reakciji na treće pismo, damora da prestane sa tim, o mojim željama i pogledu na život, o mogućem susretu mene, njega i J.-a, kaže da mu je čudno ali da je i on razmišljao o tome, da mu je drago da sam to spomenula, da je otovren i za. izvinjava se za pismo, da je to bila aluzija na J-a i mene, ne na nas dvoje, ne verujem mu, znam. kazem mu da sam za to da za sad budemo prijatelji, ako je to ono sto i njemu odgovara, ako ne da je mozda bolje za njega da se ja poemrim u stranu, sta god, ne zeli to, okej je.

naručuje indijsku hranu, opušteno je, smejemo se, prati me na stanicu, grli pred dolazak autobusa..

stižem kući oko pola 11, J-ov sms gde sam, kažem mu da sam kući i da li bi da dođe jer sam osetila da bi, kažem mu da će vrata biti otključana, samo neka uđe.. ja sam već legla, dolazi, kaže plasio se da bih mogla biti sa N-om, kažem mu da sam se videla sa njim to veče posle posla, te noći nismo mnogo spavali, subota jutro, budim se u njegovom zagrljaju, kako je to samo divno..

on odlazi do grada, ja takođe, kupujem jednu malenu knjigu njemu za valentajn, ne govorim mu to, kupujem još par knjiga na engleskom za sebe, murakamijevu norvešku šumu da mu dam da pročita, i vudering hajts od emili bronte, knigu koju je N. spomenuo da je jedna od njegovih omiljenih iz nekog davnog perioda..

srećemo se ispred eason-a, daje mi jednu crvenu ružu u omotu sa srcima :), onda odlazimo do mene, on pravi večeru za nas dvoje, (čisto da napomenem da ekstra to radi), ležimo to veče bez pokreta, bez muzike, bez filma, dovoljne su naše isprepletene ruke :). i usne..nakon ponoći mu dajem taj poklon.. onda nešto o čemu ne mogu da pišem :), i još jedan razgovor, do posle trojke.. o njegovim mislima u vezi N.a, o njegovim osećajima  poverenju u mene bez obzira..

nedelja jutro, 'proslavljamo' valentajn onako kako dolikuje :d), kasnije popodne se čujem sa No. 2 (ako se neko još seća njega), jer mi je pisao, onda odlazimo u bioskop, gledamo taj gibsonov novi film, posle toga me vodi do jednog kafea-restorana-kluba u jednoj staroj crkvi u centru, jako je lepo unutra, rastajemo se oko ponoći, jutros kasnim na posao i eto..

malo pre mi stiže poruka od N.a sa kojim se viđam veceras, kod mene, ponovo,

sutra uveče J. me pozvao na pancake tuesday kod njegove sestre, ono što je spomenuo pre neke dve nedelje..

..

da..

previše toga izrečenog da bi moglo da stane ovde, i ovo je mnogo.. želim vam samo dobro jutro, i tek jos jedna pesma, puna melanholije fado -a :)..

ps.

vole vas

2m

marija@ ♥ 15. februar 2010 11:18:16

da.. tako će da se zove ovaj post..

bio je jedan utorak prošle

ne.

prvo je bio jedan ponedeljak prošle nedelje, kad sam izašla ranije sa posla da bih produžila svoju dvogodišnju i ističuću radnu vizu na još dve godine, i čekala tamo četiri ipo sata na red, kada me je N. iznenadio svojim pojavljivanjem ispred vrata i cvećem, kada smo otišli na čaj u vest-in hotel, smejali se i regenerisali za tih sat satipo..

sa Džonom sam se srela u sredu, otišli smo u onaj lepi kafić sa knjigama, tog dana nam je šef ljubazno saopštio da nam je skinuo plate za još deset posto što znači da sam u žešćem finansijskom čabru..

pa me je tešio kako to nije ništa strašno, da ću preživeti, da imam sve što mi treba, da sagledam to drugačije (ne, ne može neko ko nije prošao kroz deset do dvadeset godina torture u sopstvenoj državi pa pobegao iz želje da konačno živi drugačije to razumeti al dobro), J. je bio divan to veče, ponovo smo dotakli mogućnost življenja zajedno i njegov komentar da bi njemu bilo jako čudno da živimo zajedno a ja izlazim sa drugima.. da, rekla sam mu tad za N., da ćemo ići u bioskop i da sam ga pozvala da dodje kod mene..

u četvrtak sam se ponovo videla sa N.om, gledali smo Up in the Air .. uf što nisam fan Klunija verovatno bi mi bolje leglo, ovako nije nikako, nedostajao mi je J., s njim baš volim da idem u bioskop..

kako god, N. me je na kiši pod jednim kišobranom uhvatio za ruku, pitala sam ga zašto on kaže eto tako.. pa smo tako hodali gradom.. sačekao me ispred posla btw.. onda smo otišli u jedan italijanski restoran, on se topio (verujte mi na reč) što smo tu zajedno, ispratio me na stanicu stigla sam kući oko ponoći..

sutradan, bio je to jedan petak nedelje prošle, krenula sam ujutru na posao i u busu htela da uzmem knjigu iz torbe, i tada.. sam videla.. unutra.. jednu pečatiranu kovertu, sa  mojim imenom na njoj.. nasmejala sam se, otvarala sam je sa nestrpljenjem, beli tanki papir uvezan kanapcicem, na kojem je pisalo.. ako ti pružim svoju ruku, da li ćeš je uzeti.. sa grafičkim dizajnom okolo onako umetnički nasaranim, unutra jedna mala crna koverta i u njemu tri kartončića isečena tako da stvaraju privid oblika pisma jer ih spaja crna čipkasta mašna.. da, pismo je mirisalo na njegov parfem :)..

i taj tekst, u kojem kaže.. u najkraćim crtama da je moj, da mu ništa drugo nije važno, čak ni to da li ću ga ja odbiti ili ne, da zeli da mi da sebe, ni manje ni vise od toga.. da, on se jaaaako zaljubio u mene, rekla sam mu da kad sam s njim imam osećaj kao da sam u devetnaestom veku, kao da sam neka dvorjanska šta već jer me tretira tako, da mi je to pomalo i neprijatno i da ce me razmaziti :d) nisam ja na to navikla.. itd..

napisala sam mu kratko da je pismo jednostavno prelepo, to, zvao me za vikend da se vidimo rekoh mu da ne mogu, da nisam sama, da ćemo se sresti u ponedeljak tj danas.

Džon me zvao u petak, sreli smo se u Bjulis (Bewlis) kafeu u Stifens Grinu, onda otišli do video kluba i uzeli tri filma, i otišli do mene.. nismo puno spavali te noći, a pričali smo svašta.. pokazala sam mu pismo od N.a... htela sam da mu pokažem i drugo rekao je ive seen enough :).. u subotu smo izašli u šetnju do prodavnice, inače smo svo vreme proveli unutra, tri dana smo sastavili po prvi put :)..

pravili smo picu i scones- kako to već da nazovem, i u razgovoru dotakli smo svašta, iz njegovog prethodnog života, sve te faze alkohola, droge i ostalog, onda presecanja i odvajanja od svih i svega sedmogodišnjim morem između dva kontinenta, do ovog trenutka danas, do značenja ovoga među nama..

u nedelju me oko podneva pozvao drug iz jukeja kad sam mu rekla da se još razvlačimo po krevetu i da se čujemo kasnije, oko četiri, ali J. je još uvek bio tu, otišao je tek oko devet..

***

danas?

danas se osećam čudno.. neki talasi tuge mi se pojavljuju iz neke dubine, nešto me očigledno dotiče u nekim zaboravljenim prostorima, još uvek ne znam šta.. sinoć mi je N. poslao mejl sa fotografijama njegovog stana, i on voli sveće i prezire svetlo isto kao i ja.. večeras se viđam sa njim, u sredu sa Rafaelom..

okej, N stands for Nigel.. eto, da znate :]..

juče sam pitala Džona da li bi, ako ga je strah od toga da se ja viđam s drugima a mi živimo zajedno, šta bi bilo kada se ja ne bih..

Ali ovde na blogu među nama rečeno, osećam da nisam spremna još uvek za to.. treba mi ova sloboda, treba mi slobodno disanje, treba mi osećaj da je moj život moj. kompromisi ne vode nigde, ne ponavlja mi se istorija..

rekla sam mu to.. da sam razmišljala, da me je strah da o ne, ponovo ne bude isto.. da možda nije isto.. pa nije isto, kaže on..

ipak ćemo ovako još neko vreme.

osim ako .

..

treba mi neko vreme da budem sama.

jedva čekam u nekom smislu sutra uveče nakon posla kada ću otići kući i neću se čuti ni videti nisakim, bar tih par sati, da bude samo moje.

ljubim vas..

ps. e da.. preksinoć mi rafael šalje mejl. sa jednom slikom koju je radio skoro za nekog tamo i kaže.. voleo bi da me fotgrafiše, ako bih ja pristala ;d]]]

za fri..

[u pitanju su portreti naravno :d]]]]

ps2. izvinjavam se na dužini posta, a ionako je sve ukratko, detalje sam (mnoge) morala da preskočim ..

ps3: zato sto slike govore vise od hiljadu reci :)..

dablinski zaliv, jutros, na putu do posla..

i.. detalji.. jednog.. pisma.. za vas :)... uskoro :)

well, here it goes.. (mozda ovo obrisem veceras :) (slikano sad, na poslu..)

inace ovaj kanapcic je bio lepo omotan kao oko paketica ali ja nisam imala zivaca da slikam pre nego sam ga otvorila :d) i sad je, tako :)..

hope u'll keep it safely ;]......................................

marija@ ♥ 8. februar 2010 14:41:12