da.. tako će da se zove ovaj post..

bio je jedan utorak prošle

ne.

prvo je bio jedan ponedeljak prošle nedelje, kad sam izašla ranije sa posla da bih produžila svoju dvogodišnju i ističuću radnu vizu na još dve godine, i čekala tamo četiri ipo sata na red, kada me je N. iznenadio svojim pojavljivanjem ispred vrata i cvećem, kada smo otišli na čaj u vest-in hotel, smejali se i regenerisali za tih sat satipo..

sa Džonom sam se srela u sredu, otišli smo u onaj lepi kafić sa knjigama, tog dana nam je šef ljubazno saopštio da nam je skinuo plate za još deset posto što znači da sam u žešćem finansijskom čabru..

pa me je tešio kako to nije ništa strašno, da ću preživeti, da imam sve što mi treba, da sagledam to drugačije (ne, ne može neko ko nije prošao kroz deset do dvadeset godina torture u sopstvenoj državi pa pobegao iz želje da konačno živi drugačije to razumeti al dobro), J. je bio divan to veče, ponovo smo dotakli mogućnost življenja zajedno i njegov komentar da bi njemu bilo jako čudno da živimo zajedno a ja izlazim sa drugima.. da, rekla sam mu tad za N., da ćemo ići u bioskop i da sam ga pozvala da dodje kod mene..

u četvrtak sam se ponovo videla sa N.om, gledali smo Up in the Air .. uf što nisam fan Klunija verovatno bi mi bolje leglo, ovako nije nikako, nedostajao mi je J., s njim baš volim da idem u bioskop..

kako god, N. me je na kiši pod jednim kišobranom uhvatio za ruku, pitala sam ga zašto on kaže eto tako.. pa smo tako hodali gradom.. sačekao me ispred posla btw.. onda smo otišli u jedan italijanski restoran, on se topio (verujte mi na reč) što smo tu zajedno, ispratio me na stanicu stigla sam kući oko ponoći..

sutradan, bio je to jedan petak nedelje prošle, krenula sam ujutru na posao i u busu htela da uzmem knjigu iz torbe, i tada.. sam videla.. unutra.. jednu pečatiranu kovertu, sa  mojim imenom na njoj.. nasmejala sam se, otvarala sam je sa nestrpljenjem, beli tanki papir uvezan kanapcicem, na kojem je pisalo.. ako ti pružim svoju ruku, da li ćeš je uzeti.. sa grafičkim dizajnom okolo onako umetnički nasaranim, unutra jedna mala crna koverta i u njemu tri kartončića isečena tako da stvaraju privid oblika pisma jer ih spaja crna čipkasta mašna.. da, pismo je mirisalo na njegov parfem :)..

i taj tekst, u kojem kaže.. u najkraćim crtama da je moj, da mu ništa drugo nije važno, čak ni to da li ću ga ja odbiti ili ne, da zeli da mi da sebe, ni manje ni vise od toga.. da, on se jaaaako zaljubio u mene, rekla sam mu da kad sam s njim imam osećaj kao da sam u devetnaestom veku, kao da sam neka dvorjanska šta već jer me tretira tako, da mi je to pomalo i neprijatno i da ce me razmaziti :d) nisam ja na to navikla.. itd..

napisala sam mu kratko da je pismo jednostavno prelepo, to, zvao me za vikend da se vidimo rekoh mu da ne mogu, da nisam sama, da ćemo se sresti u ponedeljak tj danas.

Džon me zvao u petak, sreli smo se u Bjulis (Bewlis) kafeu u Stifens Grinu, onda otišli do video kluba i uzeli tri filma, i otišli do mene.. nismo puno spavali te noći, a pričali smo svašta.. pokazala sam mu pismo od N.a... htela sam da mu pokažem i drugo rekao je ive seen enough :).. u subotu smo izašli u šetnju do prodavnice, inače smo svo vreme proveli unutra, tri dana smo sastavili po prvi put :)..

pravili smo picu i scones- kako to već da nazovem, i u razgovoru dotakli smo svašta, iz njegovog prethodnog života, sve te faze alkohola, droge i ostalog, onda presecanja i odvajanja od svih i svega sedmogodišnjim morem između dva kontinenta, do ovog trenutka danas, do značenja ovoga među nama..

u nedelju me oko podneva pozvao drug iz jukeja kad sam mu rekla da se još razvlačimo po krevetu i da se čujemo kasnije, oko četiri, ali J. je još uvek bio tu, otišao je tek oko devet..

***

danas?

danas se osećam čudno.. neki talasi tuge mi se pojavljuju iz neke dubine, nešto me očigledno dotiče u nekim zaboravljenim prostorima, još uvek ne znam šta.. sinoć mi je N. poslao mejl sa fotografijama njegovog stana, i on voli sveće i prezire svetlo isto kao i ja.. večeras se viđam sa njim, u sredu sa Rafaelom..

okej, N stands for Nigel.. eto, da znate :]..

juče sam pitala Džona da li bi, ako ga je strah od toga da se ja viđam s drugima a mi živimo zajedno, šta bi bilo kada se ja ne bih..

Ali ovde na blogu među nama rečeno, osećam da nisam spremna još uvek za to.. treba mi ova sloboda, treba mi slobodno disanje, treba mi osećaj da je moj život moj. kompromisi ne vode nigde, ne ponavlja mi se istorija..

rekla sam mu to.. da sam razmišljala, da me je strah da o ne, ponovo ne bude isto.. da možda nije isto.. pa nije isto, kaže on..

ipak ćemo ovako još neko vreme.

osim ako .

..

treba mi neko vreme da budem sama.

jedva čekam u nekom smislu sutra uveče nakon posla kada ću otići kući i neću se čuti ni videti nisakim, bar tih par sati, da bude samo moje.

ljubim vas..

ps. e da.. preksinoć mi rafael šalje mejl. sa jednom slikom koju je radio skoro za nekog tamo i kaže.. voleo bi da me fotgrafiše, ako bih ja pristala ;d]]]

za fri..

[u pitanju su portreti naravno :d]]]]

ps2. izvinjavam se na dužini posta, a ionako je sve ukratko, detalje sam (mnoge) morala da preskočim ..

ps3: zato sto slike govore vise od hiljadu reci :)..

dablinski zaliv, jutros, na putu do posla..

i.. detalji.. jednog.. pisma.. za vas :)... uskoro :)

well, here it goes.. (mozda ovo obrisem veceras :) (slikano sad, na poslu..)

inace ovaj kanapcic je bio lepo omotan kao oko paketica ali ja nisam imala zivaca da slikam pre nego sam ga otvorila :d) i sad je, tako :)..

hope u'll keep it safely ;]......................................

marija@ ♥ 8. februar 2010 14:41:12